Login

Putovanje u Crnu Goru

Okružena prozirnim morem,okovana belim kamenom, obasjana mediteranskim suncem, Crna Gora je jedna od poslednjih oaza Evrope,u koju se može pobeći od užurbanog tempa civilizacije i predahnuti uz šum talasa, pesmu zrikavaca i opojne mirise raznorodne vegetacije.

Kojim god putem došli u Crnu Goru, na koja god „vrata” ušli, dočekaće vas netaknuta priroda, gostoprimljivi, ponosni i druželjubivi ljudi. Ako dolazite avionom, videćete kao na dlanu snežne planinske vrhove i „gorske oči” – Crno ili neko od još 17 jezera na Durmitoru, koja su okružena livadama i stoletnom šumom, duboke kanjone bistrih reka, a među njima i najveći u Evropi – kanjon Tare…

Pogledu iz aviona dostupni su i predeli koje je Unesko uvrstio u prirodnu baštinu. Videćete i penušavu liniju jadranske obale, tirkizno more, uvale i zalive...

Ako dolazite brodom, na horizontu pred vama ukazaće se živopisna obala – pitoma, sa peščanim plažama i stogodišnjim maslinjacima, ali i divlja, sa planinama koje dodiruju nebo i „čuvaju” obalu i stare gradove na njoj. Srednjovekovne tvrđave i crkve primorskih gradova govore putniku da je stigao na pravo mesto, u luku savršenu za odmor posle duge plovidbe. Pristanete li uz mol u Kotoru ili Perastu, bićete možda na istom vezu na kome su bili brodovi i jahte evropskih kraljeva i prinčeva, koje je osvojila bajkovita lepota Crne Gore.

Sedamdeset tri kilometra najlepšeg spoja sunca, mora i kopna – sto sedamnaest plaža raširenih crnogorskom obalom, nude različite mogućnosti i za najprobirljivije goste. Leto na Crnogorskom primorju traje od maja do oktobra – 180 dana sezone kupanja! I 240 sunčanih dana u godini! Samo se upitajte – na kakvoj plaži želite da uživate? Na peščanoj, šljunkovitoj ili kamenitoj? Možda na „Kraljičinoj plaži” u Miločeru, na kojoj se svojevremeno kupala kraljevska porodica. Da li ste znali da plaže na Budvanskoj rivijeri po kvalitetu peska spadaju u najvišu svetsku kategoriju? Nećete pogrešiti ni ako se odlučite za neku diskretnu malu plažu u zaklonjenoj uvali, do koje je moguće doći samo brodićem ili čamcem.

Ako pak podrazumevate plažni komfor, kupajte se na nekoj od hotelskih plaža. Dobar izbor je i gradska plaža blizu kuće domaćina kod koga ste se smestili ili blizu vašeg omiljenog lokala, gde vas uvek čeka čaša rashlađenog pića. Ukoliko hoćete da pobegnete od gradske vreve, prošetajte do neke plaže ušuškane pored starog maslinjaka ili borove šume, u čijoj hladovini želite potražiti osveženje. Poželite li, pak, da se potpuno prepustite suncu i moru, pođite na nudističku plažu Ada Bojana ili uživajte na nepreglednoj, najdužoj peščanoj plaži jadranske obale, onoj kod Ulcinja, koja s pravom nosi ime Velika plaža. Bilo da vozom, autobusom ili automobilom dolazite u Crnu Goru, imaćete idealnu priliku da uživate u veličanstvenim predelima netaknute prirode – Biogradskoj gori, poslednjoj prašumi Evrope, „Kraljevskoj šumi” i nacionalnom parku, koji je osnovao kralj Nikola 1878, šest godina nakon što je osnovan Jeloustonski park u SAD, najstariji nacionalni park na svetu. Moći ćete da gledate snažne, brze i bistre reke, koje su vekovima dubile stenovite planine i probijale živopisne kanjone. Kao sasvim jedinstven prizor pokazaće vam se 1300 metara dubok kanjon Tare, najveći u Evropi, od koga je na svetu veći samo Veliki kanjon reke Kolorado u Americi. Ako hoćete da zastanete i predahnete – kako biste napunili pluća čistim vazduhom, a oči nesvakidašnjim pejzažom, čekaju vas brojni vidikovci i visoravske livade, mesta mira i spokoja... Na bilo kom od 18 jezera na Durmitoru – Crnom, Vražjem, Zminjem…, ili na Prokleti- jama, na Plavskom jezeru iz koga izvire reka Lim – uživajte u lepoti! Upoznajte neposredno retke životinjske vrste koje možete sresti još samo na stranicama knjiga.

Ako se nađete na Skadarskom jezeru, najvećem jezeru Balkana, znajte da ste došli i u najveći ptičji rezervat u Evropi, poslednje  stanište pelikana na Starom kontinentu. Prilikom plovidbe jezerom, možete se uveriti u razuđenost njegovih obala, sa brojnim zalivima, ostrvcima i poluostrvima. Obala jezera je delom močvarna, pokrivena širokim pojasom trske i „ćilimom” barskog bilja, delom kamenita sa sakrivenim uvalama u ljutom kamenu Rumije. Putevi Crne Gore, dovešće vas i do viševekovnih manastira i crkava, u kojima ćete spoznati deo prebogate istorijske i kulturne baštine Crne Gore. To su kameni međaši među kojima se prostiru vekovi burnog života jedne autohtone mediteranske kulture. Patinirane fasade romaničkih, renesansnih i baroknih crkava i portali patricijskih palata, dočaravaju prohujala vremena, kazuju o bogatoj, dramatičnoj, ali i slavnoj prošlosti. Gotovo da nema mesta u Crnoj Gori koje na ovaj ili onaj način, spomenikom ili građevinom, predanjem ili specifičnim nazivom šume, visa ili kraja, ne odražava bogatu istoriju ovih prostora. U ove krajeve nadirali su mnogi osvajači, dolazili su i odlazili različiti narodi, ostavljajući pečat svoje kulture i identiteta. Otuda Crna Gora predstavlja neobično jedinstvo različitih civilizacijskih tokova. Granica između dva sveta – Istoka i Zapada, prolazila je upravo ovim prostorima, pa su i danas, manje ili više, prepoznatljivi tragovi Vizantije, Venecije, Austrougarske, islama...

U Risnu možete videti savršeno očuvan mozaik iz III veka, na kome je predstavljen bog sna Hipnos. Još ranije, pre dolaska Rimljana, Risan je Ilirska kraljica Teuta odabrala za svoj prestonički grad. Odete li do ušća Zete u Moraču, naći ćete ostatke grada Doclea. U I veku nove ere taj grad bio je središte rimske provincije južne Dalmacije, a ostaci foruma, bazilike, terma i vila govore o njegovoj moći i značaju. Ovaj prostor, pod nazivom Duklja, 1040. godine postaje jedna od prvih nezavisnih kraljevina na Balkanu, koju je 1077. nasledila Zeta. Naslednik zetskih kraljeva Đurađ Crnojević osnovao je 1494. godine štampariju iz koje je izašao „Oktoih prvoglasnik”, prva knjiga na Balkanu, štampana ćirilicom. Dogodilo se to samo četrdeset godina od Gutenbergovog pronalaska štampe, ili dvadeset godina nakon što je u Vestminsteru štampana prva knjiga na engleskom. Iznad Bokokotorskog zaliva, a nadomak stare i nove crnogorske prestonice Cetinja, uzdiže se planina Lovćen. Stazom od 461 stepenika stiže se do Njegoševog mauzoleja, koji se nalazi na 1660 metara nadmorske visine. U njemu se nalaze posmrtni ostaci Petra Petrovića Njegoša, pesnika, vladike i državnika.

Izrešetana sa više od stotinu kuršuma, crnogorska zastava iz bitke na Vučjem dolu (1876. godina), danas se čuva u Državnom muzeju na Cetinju. Na Vučjem dolu, pod vođstvom knjaza Nikole, pobeđena je mnogo moćnija vojska Muktar-paše.

U Crnoj Gori će vas dočekati ljudi čija tradicija podrazumeva poštovanje dobronamernog gosta. Dočekaće vas ljudi odani zemlji u kojoj žive, ljudi ponosni na pretke čija imena nose i čiju baštinu čuvaju.

Korisnički servis
Montenegro Tourist  Service
Podgorica
Mob: +382 69 66 55 12,
Tel/Fax: +382 20 511 200
info@booking.me 
Vodič za goste
način plaćanja
- bankarskom doznakom
- kreditnom karticom
AmericanexpressDinersMastercardVisa